Jedinstvo 3 faktora, promišljanje arhitekture

Oduvek je arhitektura fascinirala čoveka. Počinje od njene primarne funkcije (formiranje skloništa od elementarnih nepogoda), zatim njena evolucije u funkciji, formi i materijalizaciji kroz vekove.

Jedna od najstarijih definicija arhitekture potiče od Vitruvija (rimski arhitekta i mislilac), koji arhitekuru definiše kao jedinstvo tri faktora.

1. Solidnost – stabilnost
2. Korisnost
3. Lepota i prijatnost

U svakoj građevini jedinstvo tri faktora su od ključnog značaja. Kako je civilizacija išla napred tako je i arhitektura dobijala na složenosti. Usložnjavali su se funkcionalni, estetski i konstruktivni principi.

Još jedan od pionira arhitektonske misli Nikolaus Pevsner definiše arhitekturu kao jedinstvo tri faktora. Pevsner identifikuje tri elementa koja doprinose estetskom doživljaju arhitekture:

1.  Obrada površina, odnos punog i praznog, raspored otvora i dekoracija
2.  Odnos različitih blokova koji čine zgradu i njihova artikulacija u prostoru
3.  Čulan efekat koji izaziva unutrašnja dekoracija i raspored prostora

Usložnjavanjem arhitektonskih, konstruktivnih i infrastrukturnih elemenata građevine stvara se jedinstvo tri faktora koji vrše uticaj na  kulturne, socijalne, ekonomske, pa i političke promena.

Arhitekta Ranko Radović bio je jedan od naših najznačajnijih teoretičara i pedagoga u arhitekturi. Predavao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu teoriju savremene arhitekture i održavao izuzetno posećena predavanja o arhitekturi na Kolarčevom Narodonom Univerzitetu u Beogradu.

Dobar deo svoje karijere je proveo u Japanu i Finskoj a 1996.g osniva i vodi smer za arhitekturu i urbanizam na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu.

Walter Gropius je bio arhitekta i teoretičar arhitekture i osnivač prve škole za dizajn Bauhaus. 

Slobodno možemo reći jedan od utemeljivača savremenog pristupa u arhitekturi i dizajnu.

Značaj i uticaj Bauhausa na generacije arhitekata i dizajnera je nemerljiv, a novo isčitavanje postavki Bauhausa konstantno je prisutno među stručnom javnošću. 

U današnje vreme kada arhitektura doživljava dramatične transformacije, postavljeni su mnogi izazovi kako za teoriju tako i za praksu. Neosporno je da svaka arhitektura oslikava stanje društva i trenutka u kome živimo i stvaramo.

Jedan od meni najomiljenjijih arhitektonskih mislilaca  je Richard Rogers.

U jednoj od njegovih knjiga u kojoj govori o svom modernističkom pogledu na arhitekturu, sažeti je prikaz njegovog arhitektonskog stvaralaštva i realno promišljanje vremena u kome je nastala arhitektura koju je realizovao.... „Želio bih biti poznat po zgradama prepunima svjetla, koje su lagane, fleksibilne, štedljive, koje su čitke - tako da se može pročitati kako su sastavljene.”

Posebno su zanimljivi delovi vezani za njegovu viziju arhitekture u budućnosti što možete videti iz prethodnog infografika...izjava datira iz 1996.g i sa ove vremenske distance vidimo da su Ričardova predviđanja budućnosti arhitekture skoro nepogrešiva.

#mislioarhitekturi   #mislimooarhitekturi   #arhitektura