(Ne)zainteresovani za životno okruženje

Da li se zapitate, kakvo je naše savremeno životno okruženje?

Da li utiče na našu svakodnevnu rutine, navike i kvalitet života. Koliko obraćamo pažnju na svoje životno okruženje ili smo postali previše inferiorni i nezainteresovani pod izgovorom preopterećenosti svakodnevnicom.

Šta imamo kao rezultat…ambijente i urbane prostore u kojima smo sami sebe stavili u veštački kontekst…škole, poslovne zgrade, trgovački centri, bolnice, izgrađene urbane stambene celine..sa vrlo malo ili nimalo kontakta sa prirodom.

Veći deo ovakvog izgrađenog okruženja je bez adekvatnog prirodnog osvetljenja, prirodne ventilacije, prirodnih materijala. U većini slučaja prostori u kojima živimo ili boravimo retko obezbeđuju potreban komfor i nisu u okvirima minimalnih standarda. 

Nismo ni svesni da...u većini slučajeva imamo nehumane prostore koji negativno utiču na naše fizičko i mentalno zdravlje a često i na produktivnost. Ovako ekološki osiromašena staništa pospešuju kod nas kao korisnika prostora (umor,neraspoloženje, simptome bolesti, neproduktivnost…)

Naša siva svakodnevica

Šta je neophodno da promenimo? Na prvom mestu svest prema značaju prirode i prirodnih staništa u kontekstu urbanih sredina.

Koliko je važno za sve nas koji živimo u urbanom okruženju da se okrenemo prirodi i njenim principima dovoljno je da napravimo paralelu između urbanog i ruralnog okruženja.

Ako uporedimo ruralno, prigradsko i gradsko (urbano) okruženje, videćemo da je interakcija između ljudi i prirode daleko intenzivnija u ruralnim i prigradskim sredinama.

U gradskim sredinama, prednosti kao što su (dvorište, tremovi, pogled sa prozora na zelenilo) su podcenjeni u postavkama velike gustine naseljenosti gradskih sredina.

Balkoni su najčešće skučeni ili dostupni samo korisnicima luksuznije opremljenih nekretnina, što je svakako posledica ograničenog raspolaganja zemljištem u urbanim sredinama.

Zato je izuzetno važno da ograničenja koja sputavaju sve nas koji živimo u gradskim urbanim sredinama pokušamo da prevaziđemo kako bi smo svoj životni i radni prostor oplemenili i učinili prijatnijim za boravak.

Odakle krenuti? Sa nestrpljenje želim da vam prenesem svoja saznanja o inovativnom konceptu koji zastupa princip povezivanja čoveka i prirode u kontekstu arhitekture. U pitanju je biofilni dizajn.

Pre svega, širi pojam Biofilni dizajn je inovativan način i pristup projektovanju mesta gde živimo, radimo i učimo. To je koncept koji pruža rešenja za stvaranje zdravijeg i produktivnijeg  životnog i radnog prostora.

Priroda u gradskom kontekstu

Dosadašnji pristupi u u projektovanju gradova i naselja u kojima živimo i radimo u velikoj meri je doprineo degradaciji životne sredine i otuđenju čoveka od prirode.

Sa pojavom trendova koji su vezani za zelenu arhitekturu (održiva gradnja, energetska efikasnost,ekološka gradnja…), počinje da se obraća pažnja na čovekov uticaj na životnu sredinu tokom izgradnje objekta, ali interakcija sa životnim okruženjem još uvek nije dovoljno prisutna kao aspekt koji se sagledava tokom projektovanja, izgradnje i ekspoatacije objekta.

Biofilni dizajna u arhitekturi i građevinarstvu je inovativan koncept koji još uvek nije dovoljno prisutan, a pruža mogućnost proširenja koncepta zelene gradnje i daje novu dimenziju-povezivanje čoveka sa prirodom, stvaranje istinski održivog mesta za boravak, život i rad.

Koncept Biofilnog dizajna od suštinskog je značaja za nove planere, projektante, dizajnere koji će se baviti kreiranjem novih urbanih politika, redizajnom nasleđenih urbanih celina i stvaranjem novih životnih prostora koji neće isključivati prirodu kao značajan faktor u kreiranju humanijeg životnog prostora.

Biophilni pristup u arhitekturi omogućiće nam da shvatimo ulogu prirodnog sveta u savremenom životu i pružiti mogućnost stvaranja jednog humanijeg mesta za život.

Detaljnije o biofilnom konceptu čitajte na sledećim stranicama...

#biofilnidizajn #biofilnaarhitektura #biofilnikoncept #inovativnarešenja